Удружење издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије

Због све чешћих напада у медијима и полемике око тржишта уџбеника, рђавих оцена Историјског одељења САНУ и директора УО Завода за уџбенике, као и флоскуларних изјава г. Александра Кавчића на рачун уџбеника које објављују издавачи чланови Удружења издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије (у даљем тексту: Удружење), желимо да упознамо јавност са значајним чињеницама везаним за издавање уџбеника и квалитет образовања у Србији.

Удружење издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије постоји од 2004. године и окупља 15 издавачких кућа, чији се уџбеници користе у свим школама у Србији. Највећи број издавачких кућа чланица Удружења постоји скоро две деценије, а неке и дуже. Наше издавачке куће разликују се по броју запослених, годишњим прометима, видовима власништва, начинима стварања уџбеника и другим одликама пословања. Али оно што нас повезује јесте стварање квалитетних уџбеника и одговорност према квалитету образовања и савременим друштвеним токовима.

Издавање уџбеника је сложен и веома одговоран посао. Да бисмо објавили квалитетне уџбенике, ангажујемо из сваке области највеће ауторитете, било као ауторе или као рецензенте (универзитетске професоре, као и наставнике са дугогодишњом праксом у школама), запошљавамо искусне уреднике, врхунске дизајнере, илустраторе, преламаче, лекторе, коректоре, плаћамо права на фотографије и друга ауторска дела која су саставни део наших штампаних и дигиталних издања. Издавачи се труде да садржаји њихових уџбеника буду изложени на што занимљивији начин, да буду привлачни ученицима, а да истовремено садрже све што је прописано Програмима наставе и учења.

Неопходно је имати у виду да уџбенике прегледају стручне комисије ЗУОВ-а према прописаним правилима, чиме ти уџбеници добијају кредибилитет за употребу у наставном процесу. Поред стручне оцене, наши уџбеници подлежу и суду јавности.

Тржиште уџбеника је постепено демонополизовано од 2003. до 2011. године у складу са позитивним искуствима најразвијенијих земаља. До тада је Завод за уџбенике био једини издавач уџбеника. У време постојања монопола Завода за уџбенике, највећи број уџбеника се годинама није мењао, многи уџбеници и радне свеске су штампани у црно-белој техници. Исте грешке понављале су се деценијама у уџбеницима. Конкуренција на тржишту уџбеника допринела је бољем квалитету уџбеника свих издавача, па и самог Завода за уџбенике.

Неистина је да Завод за уџбенике једини издаје нискотиражне уџбенике. Члан радне групе за израду актуелног Закона о уџбеницима био је и садашњи в. д. директора Завода за уџбенике Милорад Марјановић. Тим законом дефинисана је обавеза Завода за уџбенике да формира Центар за нискотиражне уџбенике, који би се финансирао тако што би сви приватни издавачи уџбеника издвојили по 2% од својих прихода. Будући да Завод није на време испунио своју законску обавезу и формирао Центар за нискотиражне уџбенике, чланови Удружења су обавезу објављивања нискотиражних уџбеника преузели на себе и превели више од 300 својих уџбеника на језике националних мањина. Поред тога, издавачке куће чланице Удружења приредиле су преко 1.000 прилагођених издања својих уџбеника за ученике са различитим посебним потребама. Сва та издања представљају нискотиражне уџбенике, те је нетачна тврдња да приватни издавачи не стварају уџбенике који не доносе профит.

Својим досадашњим радом приватни издавачи су несумњиво допринели подизању квалитета уџбеника и осавремењавању наставе. С правом истичемо да су претходне две реформе програма наставе и учења имале значајно упориште у нашим издањима. Радећи уџбенике по новим програмима, издавачи, чланови Удружења, скоро су већ две деценије партнери Министарства у тежњи да се образовни систем унапреди и усклади с потребама савременог ученика. Као последица тог партнерства настали су уџбеници, у штампаном и дигиталном формату, репрезентативни не само за нашу државу него и за шире окружење. Посебно смо поносни на наша дигитална издања, као и на образовне платформе. Њихов значај истакао се током ванредног стања, када су сви чланови Удружења омогућили свим ученицима и наставницима бесплатно коришћење дигиталних уџбеника и образовних платформи.

Годинама се у новинским написима наводе неистинити подаци о вредности тржишта уџбеника. Она се представља вишеструко већом него што је то заиста јесте. Из званичних биланса лако се може установити стварни приход издавача уџбеника и уочити да укупан годишњи приход свих приватних издавача није већи од 30 милиона евра. У односу на број запослених у овом сектору и посебно у односу на број ангажованих сарадника, овај износ никако не би смео бити представљан сензационалистички.

Желимо да истакнемо своју зачуђеност чињеницом да медијске куће уступају медијски простор особама које нису довољно стручне да говоре о квалитету уџбеника. Због тога се велики део јавности доводи у заблуду. Како је могуће да неко ко сматра да је способан да креира уџбенике које ће поклонити свим ученицима каже да су сви уџбеници исти? Сваки од уџбеника има своју специфичну дидактичко-методичку поставку, концептуално другачији приступ, и томе подређен распоред информација и различит избор афирмативних садржаја. А само те разлике омогућавају да се оствари прокламована инклузија – образовање у складу са тежњама, интересовањима и различитостима ученика и наставника. Како је могуће да неко сматра да је стављање ПДФ варијанте уџбеника на сајт довољан наставни материјал по коме ће ученик учити. Уступање ПДФ-а родитељима да га самостално одштампају знатно ће више коштати родитеље од куповине новог уџбеника, јер је цена дигиталне штампе појединачног примерка знатно већа од цене уџбенике. Или можда тај неко мисли да ће деца учити из црно-белих копија, што би у данашње доба естетике и афирмативности било скарадно, а при томе и погубно за учениково поимање градива. У светлу свега претходно наведеног, истичемо неопходност друштвене одговорности свих оних који на недовољно одговоран начин приступају теми уџбеника, како оних који дају изјаве без исцрпних анализа и стручног знања, тако и новинара који таквим особама уступају медијски простор.

Имајући у виду све чињенице које смо навели, постављамо питања: Зашто се тенденциозно умањује допринос приватних издавача образовном процесу када је он неупитан? Због чега се непрестано износе неистине о вредности тржишта уџбеника? Да ли неко размишља колики број високостручних и образованих људи запошљавају или ангажују приватни издавачи? Да ли је циљ одрећи се квалитетних издања приватних издавача како би се вратио монопол државном издавачу и сви проблеми које је би такав поступак са собом носио? И, коначно, да ли неко осећа одговорност што се на сензационалистички начин приступа једној од најзначајнијих тема сваког друштва – образовању и уџбеницима?

Београд, 9.12.2020.
УДРУЖЕЊЕ ИЗДАВАЧА УЏБЕНИКА

Осврћући се на текстове који су се претходних дана појављивали у медијима и на изјаве појединих чланова САНУ да је тржиште уџбеника изван државне контроле, као и на тврдњу да издавачи уџбеника нису равноправни због чега се Завод за уџбенике нашао на ивици пропасти, Удружење издавача уџбеника, наставних средстава и учила Србије (у даљем тексту: Удружење) жели да укаже на изношење података који нису тачни, али и да истакне да је конкуренција довела до настајања квалитетних уџбеника по којима данас уче деца у Србији.

Наводи у Саопштењу Историјског одељка САНУ су у супротности са актуелним стањем у образовном издаваштву. Важећи Закон о уџбеницима ставља у апсолутно равноправан положај све издаваче. Сви издавачи састављају уџбенике по истом Програму наставе и учења, сваки издавач у складу са методиком и дидактичким приступом својих ауторско-уредничких тимова, а сви уџбеници пролазе исту процедуру одобравања. Контрола квалитета и те како постоји, при чему се на исти начин одобравају уџбеници свих издавача, што је у складу са Законом о уџбеницима (Службени гласник Републике Србије, бр. 27/2018).

Став да либерализација тржишта није довела до очекиваног побољшања квалитета уџбеника не почива на анализама и аргументима, што институцијa овако високог друштвеног ранга не би смела себи да допусти. Радећи уџбенике по новим програмима, издавачи, чланови Удружења, су скоро већ две деценије, партнери Министарства у тежњи да се образовни систем унапреди и усклади са потребама савременог ученика. Као последица тог партнерства настали су уџбеници, у штампаном и дигиталном формату, репрезентативни не само за нашу државу него и за шире окружење. Без суштинске анализе њиховог садржаја и значаја за образовање нико, па ни поједини чланови САНУ, нема морално право да омаловажи значај ових уџбеника и тиме унизи знање и стручност њихових аутора. Посебно истичемо потребу постојања различитих уџбеника за исти предмет јер се само тако може остварити прокламована инклузија – образовање у складу са тежњама, способностима и различитостима савремених ученика и наставника.

Такође, неистинита је тврдња да једино Завод за уџбенике издаје нискотиражне уџбенике. Закон јасно дефинише да је Завод за уџбенике био у обавези да формира Центар за издавање нискотиражних уџбеника и да су сви издавачи, који се нису определили да издају нискотиражне уџбенике, били у обавези да уплаћују 2% од својих укупних прихода, а да је тај новац требало да буде уплаћен Центру за издавање нискотиражних уџбеника Завода за уџбенике. Имајући у виду да Завод за уџбенике није на време спровео процедуру оснивања Центра за издавање нискотиражних уџбеника, издавачи су се определили да сами издају нискотиражне уџбенике, јер друга могућност 2018. године, када је то постало актуелно, није ни постојала због неблаговременог поступања Завода за уџбенике.

Последње две године приватни издавачи су превели и објавили око 300 нових наслова на језицима националних мањина, као и око 1000 различитих прилагођених уџбеника и тиме подмирили потребе наставе која се изводи по реформисаним програмима наставе и учења.

Удружење сматра да је постојање конкуренције у области издавања уџбеника напредак који је донео квалитетније уџбенике и да једино конкуренција у издаваштву, као и у науци, може да буде гарант квалитета уџбеника и један од основних стубова квалитетног образовања у Србији.

Конкуренција у области издавања образовних материјала је увођена поступно у периоду од 2003. до 2011, те је Завод за уџбенике имао могућност да се постепено прилагоди новим условима. Због чега Завод за уџбенике није успешно прешао са монополистичког на тржишни начин пословања, требало би питати руководиоце овог предузећа.

Истичемо да су представници Завода за уџбенике били у свакој радној групи када се доносио Закон о уџбеницима, док је садашњи в.д. директора Милорад Марјановић и лично учествовао у изради последњег законског решења.

На крају, поставља се суштинско питање: који мотиви су навели Одељак за историју САНУ да напише овакво Саопштење, те ко тежи монополу и доминацији у образовном издаваштву и зашто?

Београд, 8.12.2020.
УДРУЖЕЊЕ ИЗДАВАЧА УЏБЕНИКА